Родитељи, подржите ауторитет васпитача у вртићу

Када је у питању понашање детета у вртићу, родитељи треба да се држе по страни. Све до тренутка када се подршка од њих затражи.

“Мама и тата имају улогу родитеља, а не васпитачице у вртићу”, каже педагог Јелена Холцер. Односно, није посао родитеља нити да умирујете друго, нити своје дете када оно није у његовом видокругу. То је обавеза оних одраслих са којима тада дете проводи време. Све док се од родитеља оваква врста сарадње не захтева, подразумева се да су они о понашању свог детета информисани, али не и позвани да се укључе у решавање његових конфликата са другом децом. Постоји неколико важних разлога зашто је по питању понашања детета у вртићу важно да се родитељи држе по страни. “Ви сте родитељ. Ваша улога је, сама по себи, веома захтевна и сложена. Важно је да је што мање комбинујете са улогама осталих одраслих из дететове околине”, истиче Јелена Холцер. На пример, немојте изигравати и тату и маму (“Ја сам му и отац и мајка”, често изговарају самохране маме), нити баку, нити било коју другу одраслу особу за коју претпостављате да детету недостаје. Важније је да дете одраста уз постојану, стабилну, и у његовом животу максимално присутну маму, него уз површно присутну маму која повремено “глумата” да је и бака, и другарица, и васпитачица из вртића.
Ауторитет родитеља је само његов.

Међутим, у случају да васпитачица затражи вашу подршку, “ускочите” и у њену улогу – да своје дете умирујете, кажњавате, регулишете његово понашање у вртићу. Најпре, треба саслушати шта има да каже васпитачица. Њено мишљење је важно, јер се многа деца на различит начин понашају у кући, а на други начин у вртићу. То није необично, с обзиром да је различита атмосфера, осећање заштићености, број одраслих особа у окружењу, али понајвише су различите границе допуштеног понашања у кући и у вртићу. Другим речима, како се њихово дете понаша у вртићу, родитељи можда и не знају, јер његово понашање у кући може бити сасвим различито. Уколико васпитачица или, евентуално, родитељи детета које је ударено, затраже ваше учешће, оно што се од вас тада очекује јесте да подржите ауторитет васпитачице, али и да утичете на понашање свог детета убудуће. Односно, потребно је да са њим поразговарате. Питајте га зашто је ударило то дете, проникните у његове разлоге (чак и уколико није вербално вешто да вам их на такав начин саопшти), али обуздајте своје реакције викања или кажњавања. Наиме, социјална интелигенција се, такође, учи.

“Неопходно је да се деца што више осамостале у решавању својих конфликата и сукоба са вршњацима. Заправо, то је један од најважнијих разлога зашто сте дете и уписали у вртић. Само у контакту са вршњацима, оно може развијати потребну социјалну интелигенцију, научити не само да разговара и договора се, већ и да се свађа, мири, брани, напада”, каже педагог Јелена Холцер.

извор: www.zelenaucionica.com